Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Руска инвазија на Украјину фебруара 2022. означила је почетак највећег оружаног сукоба у Европи након Другог светског рата, доносећи значајне промене на бојном пољу. За разлику од претходних конфликата који су садржали елемент сајбер ратовања, где би најчешће једна страна имала потпуну превласт, рат у Украјини укључује две државе са доказаним способностима на овом пољу. Сајбер сукоб је, међутим, започео још 2014. године током кризе у Донбасу, након чега је Русија покренула серију деструктивних операција које су указале на рањивост украјинске дигиталне инфраструктуре. Ови напади послужили су као основа за реформу и јачање украјинске сајбер одбране, што је уз подршку западних савезника створило предуслове за одбијање иницијалног таласа руских сајбер напада 2022. године. Након почетне сајбер офанзиве, која је пратила ону копнену и која је дала резултате слабије од очекиваних, сукоб је ушао у фазу у којој обе стране размењују нападе чија је софистицираност знатно испод нивоа какав је био присутан на самом почетку. У раду се анализира развој и динамика сајбер операција у контексту ширег конвенционалног сукоба, укључујући кључне актере, циљеве, коришћене технике и резултате постигнуте у сајбер простору. Посебна пажња посвећена је питању зашто руске сајбер операције нису постигле стратешки значајнији ефекат, упркос ресурсима које Москва поседује. Аутор закључује да се разлози за ограничене резултате могу пронаћи у благовременој и структурној припремљености украјинске стране, ефективној међународној сарадњи, као и у самом карактеру сајбер ратовања који, у условима добро организоване одбране, фаворизује дефанзиву над офанзивом. Рат у Украјини тако показује да сајбер домен, иако не пресудан, има важну улогу у комплементарном деловању са физичким фронтом, посебно у сферама комуникације, обавештајног рада и психолошког утицаја.