Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Од најранијег периода владари су одређене војне, дипломатске и обавештајне податке тајили, како од других држава тако и од својих грађана, ради заштите виталних интереса државе. Са развојем демократског друштва јављају се стандарди транспарентности по свим питањима функционисања државе, што је допринело забринутости (али и заинтересованости) јавности за оправданост тајности података, али и за могућност њихове злоупотребе. Стога је препозната потреба да се државна тајна третира адекватно времену у коме живимо и да се у актуелном правном систему уреди тако да, у односу на друге тајне, буде у функцији заштите националних интереса, водећи притом рачуна да се науштрб наведеног не угрозе достигнута права и слободе савременог друштва.
Овим истраживањем обухваћени су прописи којима је регулисана заштита државне тајне на простору Србије, са фокусом на заштиту тајних података који се односе на оружане снаге земље, у периоду од 1929. године до данас. Циљ истраживања јесте сагледавање развоја правног уређења ове области, посебно његова заснованост на савременим стандардима по узору на друге земље. За потребе истраживања коришћене су правно-догматска метода, компаративна метода, метода секундарне анализе и метода анализе садржаја. Сходно резултатима истраживања, закључује се да је заштита државне тајне на простору Србије уређивана по узору на друге савремене државе.