Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Два најновија поступка покренута пред Међународним судом правде, поводом локалних сукоба у којим се бележи велики број цивилних жртава, изнова су покренула питање сврсисходности и делотворности привремених мера овог суда и скренула пажњу на његову досадашњу праксу. Први поступак покренула је Украјина против Руске Федерације, док је други захтев за покретање поступка против Израела у односу на Палестинце у Појасу Газе поднела Јужноафричка Република. Уз оба захтева за покретање поступка тражено је и навођење привремених мера, у складу са Статутом и Пословником суда, у првом ради окончања оружаних дејстава, а у другом како би се заштитила права цивилног становништва од даље, тешке и непоправљиве штете, и обезбедило поштовање обавеза према Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида (Конвенција о геноциду). Државе потписнице Конвенције о геноциду имају обавезу да не учествују у геноциду, те да спрече и казне његове извршиоце.
Циљ овог рада јесте да представљањем надлежности Међународног суда правде, значаја и тока поступка, објасни начин навођења привремених мера и могућности које му стоје на располагању у погледу њиховог извршења, те обавезе које у вези са привременим мерама имају државе и органи Уједињених нација како би се приказала њихова делотворност.
У изради рада коришћени су метод анализе садржаја и историјски метод, као и метод дедукције. Резултат истраживања показује да Међународни суд правде има овлашћења да наложи странкама у спору предузимање или уздржавање од предузимања одређених активности, те да успешно провођење мера у великој мери зависи од подршке коју привременим мерама тог суда пружају Савет безбедности и Генерална скупштина Уједињених нација.