Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Као јединствена и комплексна друштвена појава, рат је одувек био предмет интересовања и сагледавања различитих научних области, пре свега друштвених и хуманистичких наука. Због своје комплексности, дисциплинираних ограничења научних области у којима је истраживан, али и друштвене стигматизације, само је парцијално изучаван у друштвеним и хуманистичким наукама. Такав приступ није омогућавао потпуно разумевање природе рата, односно сагледавање његових суштинских карактеристика, узрочно-последичних односа и веза, као и кључних процеса који се унутар њега одвијају.
С друге стране, због мултидисциплинарног разматрања суштине рата у досадашњим истраживањима, у којима је доминирала перцепција да је рат исувише сложена и непредвидљива појава да би се изучавала само у једној научној области, војна теорија је остала неразвијена, потиснута научно и теоријски изграђенијим наукама.
У превазилажењу овог проблема, Клаузевицева концептуализа ција рата представља погодно онтолошко полазиште за свеобухватно научно сагледавање и разумевање рата. Иако осмишљене пре више од једног и по века, Клаузевицеве теоријске поставке о рату издржале су критике бројних теоретичара који нису успели да оповргну њихову валидност и трајност. Клаузевицеве замисли о природи и карактеру рата, процесима који се одвијају унутар ове појаве и односима између зараћених страна, улози рата као инструмента политике, представљају добру теоријску основу за даља истраживања. Карактери савремених ратова, ма колико били комплекснији и другачији од ратова из ранијих епоха, и даље потврђују безвремену вредност Клаузевицевих идеја.