Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Хибридно ратовање као не сасвим нов, али у савременој пракси интензивно примењиван концепт, своје тумачење исходује у различитости динамике сукоба, нелинерности токова интереса, више нивоа субјеката и носиоца, неоружаном и неконвециналном карактеру и тежњи ка отклону од класичне, ''Клаузовицке'' теорије ратовања. Разноликост форми и облика сукоба, који имају циљеве идентификованим са ратним, доприноси да појаве које воде ка доминацији и смањењу општих и одбрамбених капацитета противника, каратекеришемо као форму хибридног ратовања. Отуд и дилеме које се покреће око сталне борбе за економске и енергетске изворе. Са становишта субјеката који учествују у овој борби интереса, постављају се питања, да ли изражена тежња за доминацијом у економији и енергетици представља форму хибридног ратовања и у ком моменту економски и енергетски интереси надилазе принципе отвореног тржишта и прерастају у хибродно угрожавање националне безбедности. Посебно становиште наведених питања, истиче се у вези са малим и недовољно развијеним државама, које се налазе у специфичним регионима и које имају комплексне спољнополитичке релације, као што је Република Србија.