Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Од зачетка првобитне размене, људи су мењали оно што поседују за оно што им недостаје. Са појавом промета услуга, као роба се јавила „способност“ као курентно добро на тржишту. Богати и моћни су плаћали способност, тј користили услуге других људи у било које сврхе. Ратничке способности су међу првим услугама нашле своју организовану и плаћену примену. Још у старом веку, владаоци су своју војну моћ увећавали најамницима. Испрва су унајмљивани самостални најамници, а касније и читаве дружине таквих појединаца, које су врло брзо прерасле у организоване најамничке војне јединице. Процесом друштвене еволуције, такве јединице или удружења, до данас су постале модерне, ефикасне и високопрофитабилне компаније.
Према статистичким подацима, око 70% људске популације живи у конфликтном окружењу, а око 526.000 људи годишње умре услед оружаног насиља. Пораст несигурности, потреба за заштитом добара, неповерење у државне институције, раст урбанизације и страх од криминала и терора додатно поспешују развој делатности приватних војних и сигурносних компанија. Међутим, уколико анализирамо начин њиховог ангажовања, последице и утицај на окружење у коме се ангажују, закључићемо да има пуно простора за унапређење легислативних норми којима се регулише њихово пословање.