Свеобухватна одбрана и стратешка култура кроз призму човека

Преузмите цео чланак у ПДФ формату

Свеобухватна одбрана и стратешка култура кроз призму човека

Милинко С. Врачар, Вангел Б. Милковски

Проблемски оквир рада указује на то да је у периоду глобализације међународних односа дошло до промена у промишљању и практиковању одбрамбене функције као војне делатности државе. Индикатор тих промена препознаје се у развоју и примени стратегијског концепта свеобухватне одбране који одступа од традиционалне логике одбрамбене функције као логике војне моћи. Полазећи од наведеног проблема, предмет истраживања усмерен је ка питањима: зашто се и како се логика одбрамбене функције променила и како те промене утичу на стратегијски концепт одбране и стратешку културу држава. У раду се полази од тезе да је цивилизацијски развој човека условио промену вредности које држава брани, као и природу појава којима се те вредности угрожавају, што је резултирало променом логике одбрамбене функције, њеног стратегијског концепта и стратешке културе држава. У доказивању наведене тезе користи се аналогија одбрамбених функција човека и државе. Наиме, разматра се како комплексна природа човека, као биолошког и свесног бића, обликује људски механизам одбране, а сазнањем шта је предмет одбране човека и како он тај предмет брани аналогијом се изводе закључци о истим питањима одбрамбене функције државе.
У раду се долази до закључка да се одбрамбена функција државе, све донедавно, заснивала на оним вредностима и одбрамбеном понашању човека које је било карактеристично за његово природно стање, дакле на опстанку и агресивном понашању. Међутим, последњих деценија, цивилизацијски развој човека и друштва изменио је приоритете у вредностима које држава брани, као и природу појава којима се те вредности угрожавају. Тиме је, последично, промењено одбрамбено понашање државе. Наиме, у савременим глобалним односима, поред опстанка, квалитет живота намеће се као друга витална вредност и одбрамбени интерес државе. С друге стране, у стратегијским релацијама између држава, невојне појаве угрожавања њихових одбрамбених интереса све више добијају на значају. Као одговор на наведене промене, стратегијски концепт одбране заснива се на свеобухватној одбрани, односно на логици интеграције војне моћи са другим елементима националне моћи. Тиме се постепено мења стратешка култура држава која је до сада уско схватана као „војна култура” или „култура употребе оружане силе”.

Преузмите цео чланак у ПДФ формату