Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Важан израз савремене стратешке културе, као специфичног односа према војној сили и употреби војне силе, посебно када је реч о европском простору, представља пракса неутралних држава. Иако се чинило да смер међународне политике задобија обрисе у којима је такво колективно разумевање реалности тешко одрживо, неутралност, уз бројне изазове, наставља да траје, показујући се као веома динамичан и адаптибилан концепт.
Појава интернационализма након Првог светског рата, посебно интензивирање интеграцијских трендова након окончања хладног рата, оснажило је процес стварања основа за једну нову антиратну безбедносну визију европског простора. У основи таквих настојања била је промоција сарадње и дијалога и потискивање значаја војне силе у односима између европских држава, чиме је започео процес утемељивања стратешке културе Европске уније као аутентичног постнационалног модела. Нова стратешка култура са специфичним погледом на природу односа међу европским државама, која је сасвим различита од традиционално поиманих садржаја тог појма, потискивала је значај безбедносних националних перцеција, као и делотворности употребе војне силе у међународној политици, промовишући идеју недељивости безбедности.
Несумњиво, снажни интеграцијски замаси и транснационални тип претњи утицао је на редефинисање практиковања неутралности, па се приближавање неутралних држава европским и евроатлантским интеграцијама сматрало природним током ствари. Тако је данас неутралност у неким аспектима радикално модификована, па значајно одређење тог концепта, поред осталог, више није изолација, већ наглашени међународни ангажман. Напуштање или значајно редефинисање носећих постулата неутралности подстакло је озбиљно оспоравање значаја неутралности, аутентичности и домета стратешке културе неутралних држава. Управо зато су вредносни садржаји неутралности почели да се сматрају дискутабилним. Наиме, за једне је тај концепт застарео, док други сматрају да он још увек може да доприноси јачању мира и стабилности у свету.
Међутим, иако радикално модификована, неутралност није ишчезла већ и даље представља концепт који је важан сегмент међународне политике. Поновно оживљавање реалполитике у међународним односима последњих година, као и изазови мултиполарног концепта међународних односа, представљају важне подстицаје легитимности избора неутралности и афирмације стратешке културе која фаворизује вредносне постулате неутралности.