Преузмите цео чланак у ПДФ формату
У времену када се у међународним односима традиционално неутралне државе, попут Финске и Шведске, одлучују да напусте овај концепт, потребно је још једном размотрити политику неутралности европских држава, као и трошкове и улагања у систем одбране. Анализирајући случај неутралности Швајцарске, Аустрије и Републике Србије аутори полазе од политике овог концепта и прате трошкове и улагања у систем њихове одбране. Швајцарска је прва држава којој је стална неутралност међународно призната и сматра се моделом међународно-правног статуса неутралности. Аустриjска неутралност је много млађа и резултат је специфичних међународних односа. Своју политику неутралности, поред осталог, Швајцарска заснива на концепту оружане неутралности и на значајним улагањима у наоружање и војну опрему, а сличан образац у политици неутралности следи и Аустрија.
Иако је неутралност сваке државе условљена различитим факторима и обележена специфичностима, које би се морале узети у обзир приликом генерализације, аутори сматрају да су, упркос променама у структури међународне политике и проширењу значења и обима безбедности, значајна улагања у систем одбране и безбедности гарант неоспорности и одрживости неутралних држава. Стога, компаративном анализом политика неутралности и поредећи улагања у системе одбране, закључују да су за концепт неутралности и оружано одвраћање кључна улагања у наоружање и војну опрему, што је од великог значаја за изградњу и јачање концепта војне неутралности Републике Србије.