Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Развојем технологије и интернета, вируелни простор постаје место за размену најразличитијих информација и података. Уз повластице које пружа корисницима, јављају се и нежељене пратеће последице, међу којима је и дигитално насиље. Основни проблем је постављање правног оквира за борбу против дигиталног насиља усмереног против појединаца или група, јер не постоје временске ни географске границе у виртуелном простору, што отежава одређивање националних јурисдикција, али и велики број појавних облика овог насиља. Предмет проучавања овог рада јесте спречавање родно заснованог дигиталног насиља због значаја и утицаја које има на друштво, али и чињеницу да насиље које започне као дигитално често кулминира у физичко и доводи до озбиљних повреда или смрти лица која су њиме погођена. За успешно супротстављање овом облику насиља потребна је сарадња различитих актера како би се показало да насиље над женама и девојчицама није прихватљиво. Савет Европе и тела Европске уније упоредо воде борбу против дигиталног насиља на европском континенту усвајањем различитих документа обавезних за државе чланице. Република Србија усклађује своје законодавство са европским актима. При изради рада коришћени су метод анализе садржаја и историјски метод, а циљ је био да се одговори на питање: који су међународни документи који забрањују дигитално насиље и који механизми стоје на располагању државним органима за борбу против њега. Закључује се да је потребно спровођење усвојених докумената и сарадња државних органа и тела са привредним друштвима која су власници платформи и апликација путем којих се насиље врши, као и стално усавршавање служби и службеника који се боре против ове врсте насиља.