Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Глобализација и развој информационих технологија значајно утичу на међународну политику и односе, све више их трансформишући према одредницама тврде и меке моћи. Овај наметнути и поједностављени бинарни контекст способности држава да утичу на друге, предмет је расправа са израженом тенденцијом успостављања што јасније дихотомије и оштре поделе на тврду и меку моћ. Покушаји квантитативних и квалитативних мерења сложених и комплексних друштвених показатеља меке моћи, међутим, наилазе на аргументоване критичке осврте. Заснованост критике мерења меке моћи темељи се на субјективности аутора, уској ниши делегираних показатеља, селективном и субјективном избору детерминанти, итд. Основна хипотеза рада заснива се на премиси нелинеарности укупног развоја држава и наметнутој подели на моћне и слабе. Критика се заснива на успостављеним критеријумима које су неметнули „'лидери”' мишљења, снажне и утицајне државе, које их пројектују у складу са својим потенцијалима, чиме уједно остварују управо меку моћ. Анализом теоријског оквира тумачења феномена меке моћи, рад доприноси успостављању њене корелације са факторима тврде моћи. Такође, анализом резултата ранијих истраживања, компарацијом, као и моделовањем, доприноси критици одрживости универзалног приступа меке моћи. Надаље, критичким освртом на постојеће примењене методе мерења меке моћи, уз сублимацију предложених ширих, објективнијих модела, рад пружа допринос основама пројекције меке моћи мале државе.