Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Изложеност широком спектру претњи које нису нужно војног карактера, а којима се угрожава безбедност државе и њених грађана, савременим речником често називане асиметричне и хибридне претње, захтевају системски и стратешки одговор свих субјеката друштва. Одређене слабости политичког система и политичке културе, све веће економско раслојавање становништва, корупција, друштвене поделе по основу политичког, етничког и верског опредељења, које битно нарушавају кохезију друштва, отварају простор негативном деловању различитих актера и урушавању укупне безбедности државе, што, у крајњем, може довести до њеног колапса и/или насилне промене режима. Управо због тога, стратешко одвраћање треба посматрати у ширем контексту од класичног, заснованог на војној моћи државе. Основна хипотеза рада јесте да сама промена перцепције безбедности, као и све разноврснији начини њеног угрожавања, који се, поред осталог, огледају и у теоријама савремених ратова, држави намећу обавезу проширења концепта стратешког одвраћања и на друге сфере друштвеног деловања, поред војне, која и даље остаје пресудно важна. Зато изградња институција и развој демократског и економски праведнијег друштва, којима се јача отпорност државе и друштва на војне и невојне претње безбедности, представљају кључни предуслов ефикасности стратешког одвраћања.