Стратешко одвраћање: кључне надлежности државних органа Републике Србије

Преузмите цео чланак у ПДФ формату

Стратешко одвраћање: кључне надлежности државних органа Републике Србије

Вељко Благојевић, Тихомир Радановић

Студије стратешког одвраћања су се од пада Берлинског зида прошириле са традиционалних на савременa схватања, која су знатно шира у обиму и садржају одвраћања, као функције читавог друштва. Тако се може говорити и о стратешком одвраћању које не реализују само државни органи већ читаво друштво. Србија и српски народ се више деценија налазе у специфичном положају перманентне кризе и сталних тензија на међународном плану. Таква ситуација не погодује стратегијском промишљању и деловању, јер већина потеза који се предузимају производ су изнудице и нужности, а не стратешког промишљања и деловања. Када је реч о стратешком одвраћању, у Србији је од краја 80-их је недостајало систематско изучавање наведене проблематике. Намера овог рада јесте да сублимира основне поставке савремених студија стратешког одвраћања и да понуди један од модела надлежности државних органа Србије у одвраћању, полазећи од претпоставке да је превентивно деловање, као што се то наводи у Стратегији националне безбедности, кључно начело и задатак система националне безбедности Србије.

Преузмите цео чланак у ПДФ формату