Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Стратегија одвраћања представља важну тему у области међународних односа. Концепт који је обележио америчко-совјетску политику током хладног рата, постао је важан чинилац политике и осталих сила у свету. Кинески концепт одвраћања има одређене карактеристике које га чине другачијим од „стандардног” модела заступљеног у западној литератури. Наиме, у кинеском моделу обесхрабривање противника од потенцијалних напада представља један део стратегије одвраћања, док је други део усмерен на стварање притиска са циљем да се противник натера на уступке. Другим речима, одвраћање може да послужи и као офанзивно средство ради остваривања политичких интереса. У овом раду анализиран је кинески концепт одвраћања и представљен његов развој у односу на друге стратешке приступе који су формулисани претходних деценија. Настојано је да се покаже да су концепти попут локалних ратова и контроле простора врло блиски стратегији одвраћања, те се могу третирати као њене варијације. Циљ рада јесте да се укаже на потенцијалне проблеме кинеске стратегије одвраћања наспрам еволуције кинеских оружаних снага и националних интереса, које, у последњих десетак година, регионални актери све чешће доживљавају као претњу.