Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Имајући у виду број земаља које су признале самостално проглашену државу Косово, супротно принципима међународног права које не познаје самоопредељење и сецесију, као и оне које je нису признале, може се закључити да простор КиМ-а, као саставни део територије Републике Србије, нема статус међународно признате државе. С друге стране, узимајући у обзир природне ресурсе на подручју косовско-метохијског басена, а посебно рудна богатства, нису се КиМ са својим геоекономским потенцијалом случајно нашле у глобалном геополитичком обрасцу који су дефинисале САД. Агресијом на СРЈ, односно РС, НАТО снаге предвођене Америком ставиле су под контролу простор КиМ-а у виду протектората увелико инструментализованих УН. Наиме, адекватно теорији Џозефа Наја о „тврдој и мекој моћиˮ, косовско-метохијска регија, или јужна српска покрајина, стављена је под „тврду окупацијуˮ, односно патронат НАТО снага именованих као КФОР. „Еластицитетˮ међународног права који карактерише политичке односе међу постојећим силама и центрима моћи у глобалним размерама продукује висок степен међусобног надметања за ресурсе, безбедност и економски престиж, при чему се повећава потенцијал растућих конфликата. Стога, поред све израженијих безбедносно-кризних аспеката, потребно је двојако сагледати геоекономско и геополитичко место, значај и улогу КиМ-а, као једне од тренутно највећих НАТО база у Европи и као империјалистичког одраза САД и/или перспективног израза РС.