Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Упркос геополитичким изазовима у непосредном окружењу у Централној Азији и на Пацифику, Народна Република Кина има све активнију дипломатску улогу на Балкану, пре свега пружајући недвосмислену подршку Београду по питању Косова и Метохије. Да ли се ради о изолованом искораку или о тактичком потезу који је у складу са новим стратешким спољнополитичким промишљањем? У потрази за одговором, рад разматра еволуцију принципа немешања у кинеској спољној политици, његову реевалуацију и адаптацију у контексту транзиције ка мултиполарном светском поретку, ширења „интересних граница” условљеног иницијативом „Појас и пут”, те очувања територијалног интегритета и суверенитета Кине по питању Тибета, Синђанга, Хонг Конга и Тајвана. У раду се анализирају процеси који су учврстили став Пекинга о Косову и Метохији у последњих пар година: отпризнавање Тајвана и Косова и Метохије, појачани западни притисак по питању Синђанга и Хонг Конга, те схватање да је решавање статуса Косова и Метохије немогуће без одобрења Кине у Савету безбедности УН. Закључује се да питање Косова и Метохије одсликава, како основне постулате кинеске спољне политике, тако и њену еволуцију. Овакав став Пекинга отежаће намере Запада да заокружи „косовску независност”, појачаће притиске ЕУ и САД на Србију, али и ојачати отпорност Београда.