Преузмите цео чланак у ПДФ формату
У контексту међународних збивања, односи Русије и Турске су и даље сложени, иако се заснивају на обостраном признавању безбедносних и других интереса и сарадњи којом се остварује обострана корист. Поремећени односи Турске и САД, изазвани неслагањима у Сирији и турском куповином ракетног система С-400, показали су све веће опредељење Турске за независнију спољну политику. Русија се налази под санкцијама због присаједињења Крима и актер је кризе око Украјине услед НАТО претњи ширења до руских западних граница, која је ескалирала после руског признања независности народних република Доњецк и Луганск (Донбас) и покретања „специјалне војне операције” на територији Донбаса. У спољној политици Русије и Турске и деловању према трећим странама често су присутни њихови супротстављени интереси и пружање директне или индиректне подршке странама у конфликту, без директног сукобљавања, што обликује њихову специфичну „конкурентску сарадњу”. Ангажовање Турске и Русије у Сирији показало се делотворним, како у војним операцијама, тако и у посредовању у преговорима, чиме је смањен утицај САД и НАТО на овом подручју. Модел управљања кризом примењен у Сирији није се показао успешним у либијској кризи због пасивнијег односа Русије и већег утицаја западних сила и мисије УН. Заједничко ангажовање у енергетским и војним пројектима и трансферу технологија показатељ су сарадње усмерене на индустрије од стратешке важности. Интереси Русије за неширење НАТО-а и Турске за продор на тржишта Европске уније могу се позитивно одразити и на актуелну економску, политичку и безбедносну позицију Србије и држава региона.