Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Нови безбедносни изазови у другој деценији двадесет првог века, и њихова материјализација кроз различите форме хибридног ратовања, утицали су на појаву идеја о јачању државних капацитета за одбрану и безбедност. Једна од тих идеја односи се на проблематику попуне оружаних снага људством. У раду су приказани модели селективне војне обавезе који се са успехом примењују у неколико европских држава које имају сличан демографски потенцијал као Србија. Основна карактеристика тих модела селективне попуне јесте избор само оних лица која су заинтересована да добровољно одслуже војни рок. На тај начин обезбеђена је висока мотивисаност будућих војника, и предупређене последице које би настале услед присиљавања оних који не желе да служе војни рок. Приказани су и модели попуне у неколико неутралних европских држава и Израелу ради стицања компаративног увида. Сублимирана су страна искуства у форми смерница за могући концепт модела селективног служења војног рока којим би се задовољила постојећа ограничења и побољшале могућности за већи број мотивисаних лица с обзиром на проблематичност изводљивости механичког враћања старог модела обавезног служења војног рока. Циљ овог рада јесте сагледавање могућности искоришћења страних искустава у процесу креирања оптималног решења, уз поштовање ограничавајућих фактора ради обезбеђења високо мотивисаног људског фактора за попуну оружаних снага.