Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Предмет истраживања овог рада јесу савремени аспекати односа између грана државне власти и војске. Општа, генерална хипотеза од које се пошло у гласила је: „Ако носиоци функција државне власти немају стабилан ослонац у економским и политичким чиниоцима друштвене структуре и не обезбеде њихову интеракцију са социјалним, политичким, културним, информационо-комуникационим и безбедносним системом, онда је остваривање савремене улоге војске у политичком систему отежано”. У раду су примењене готово све основне аналитичке и синтетичке методе сазнања, а од општенаучних – компаративна метода. Од метода за прикупљање података коришћена је искључиво оперативна метода анализе садржаја докумената. Наглашава се неколико главних налаза, пре свега да Војска и остали елементи система одбране у процесу заштите виталних друштвених вредности треба да буду под сталним надзором и цивилном контролом легитимно изабране законодавне гране власти, а да извршна грана власти обезбеђује услове, буџет и врховно командовање и кроз министарска упутства даје смернице и приоритете за развој Војске и директно је контролише. Судска грана власти санкционише противуставне и противзаконите поступке припадника Војске, као и остале грађане друштва, али и штити права и слободе оних који траже правду.