Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Ограничење права на слободу неког лица представља веома осетљиво питање, како са аспекта Устава Републике Србије, тако и са аспекта многобројних међународних повеља и конвенција, али и националних закона, а пре свега Законика о кривичном поступку. Различити су видови ограничења слободе кретања неког лица, али ће у раду превасходно бити речи о задржавању осумњиченог лица. Осумњичено лице може се задржати по више законских основа, а предмет нашег истраживања је задржавање осумњиченог у складу са одредбама Законика о кривичном поступку Републике Србије. С тим у вези, указује се на позитивну законску регулативу у Републици Србији. Посебна пажња посвећена је критичкој анализи појединих законских решења, а указује се и на одређене нелогичности и непотпуности конкретних законских одредби. Такође, представљена су и поједина упоредноправна решења у Немачкој, Италији и Русији и наведене другачије могућности када се ради о задржавању осумњиченог према одредбама ЗКП и дати су одређени конкретни предлози de lege ferenda.