Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Криминалитет представља скуп друштвених појава којима се угрожавају универзалне друштвене вредности које су санкционисане кривичним правом. Као сложена друштвена појава криминалитет је детерминисан многобројним чиниоцима, везаним за субјект извршиоца, кривично дело и друштвене услове. У раду је дефинисан појам криминогених фактора и разматра се криминалитет као индивидуални чин и друштвена појава. Разматрају се и економско-социјални криминогени фактори, а посебно економске детерминанте социјалних девијација, сиромаштво као криминогени фактор и криминалитет изобиља. Осим тога, разматрани су појавни облици криминалитета, односно криминална феноменологија као део криминологије (која се бави појавним облицима криминалитета), са тежиштем на имовинским деликтима. Имовински деликти представљају врсту кривичних дела којима се угрожавају (противправно присвојена или оштећена) имовинска права грађана и других правних субјеката, а спадају у врсту класичног (општег) криминалитета. По обиму чине најбројнију врсту кривичних дела, али истовремено и вид деликвенције где постоји највећи степен професионализације. У раду су посебно анализиране врсте имовинских деликата, и то: класични деликти, деликти с елементом физичког насиља, преварни деликти и деликти без мотива користољубља, као врста имовинских деликата. Такође, укратко су анализиране активности и резултати које је полиција постигла у откривању, доказивању и криминалистичкој обради кривичних дела класичног (општег) криминалитета, односно имовинских деликата.