Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Кампања Сједињених Америчких Држава, вођена под администрацијом Џорџа Буша млађег против Ирака била је пропраћена медијским извашетавањем без премца у дотадашњој историји. Ово медијско извештавање било је, међутим, у већини случајева једнострано и пристрасно и суштински је имало улогу пропагандне кампање која је сатанизовала Ирак и његово државно руководство, уз истовремено хиперболисање војних могућности ове земље. Након нешто више од годину дана интензивне пропаганде, кампања је кулминирала ратом и окупацијом Ирака, а медији су и у тој фази напада на Ирак имали запажену улогу, овај пут као информативна пратња војним операцијама са циљем постизања психолошких ефеката код домаћег, страног и противничког аудиторијума. Искуства из овог периода показују да интензивно медијско разарање кредибилитета једне државе и њене власти може довести до физичког разарања те државе, што намеће закључак да у савременом свету, односно информационом добу, медији могу бити једно од средстава вршења агресије против суверених држава.