Preuzmite ceo članak u PDF formatu
Globalni geopolitički tokovi od sadašnjeg unimultipolarnog poretka usmereni su ka tendenciji nastanka multipolarnog sveta, povećanja broja centara moći i modela ekonomsko-političkih sistema koji su različiti u odnosu na neoliberalni ekonomsko-politički model. Globalne geopolitičke vizije Mahana, Makindera i Spajkmena i dalje su aktuelne. Iako su velike sile i centri moći na svetskom nivou nosioci globalnih ekonomskih i političkih tokova koji određuju sudbinu nerazvijenih i malih zemalja, tendencije promena u svetskom sistemu koje se dešavaju u sadašnjim uslovima, u skladu sa zakonitostima geopolitičkih procesa iskazanih u geopolitičkoj istoriji, odrediće i moguće pozicije malih zemalja u složenim geopolitičkim odnosima.
Svet se od ideološke podele i bipolarne ravnoteže snaga svetskih država u Hladnom ratu kretao do unipolarnog svetskog poretka na kraju Hladnog rata, sa karakteristikom ogromne neravnoteže i asimetrije u raspodeli bogastva i moći između svetskog centra i periferije, u procesu globalizacije posle Hladnog rata, do sukoba civilizacijakao obliku otpora moći unipolarnom centru i njegovoj dominaciji, procesima demokratizacije i univerzalizacije jednobraznih vrednosti, kao i posledici povećanja asimetričnih procesa globalizacije oličenih u povećanju nejednakosti i zavisnosti.
Središna nit geopolitičkih procesa na razmeđu hladnoratovskog i posthladnoratovskog sveta predstavlja geoekonomski odnosi u kojima se zemlje periferije nalaze u poziciji prihvatanja ekonomsko-političkih modela, institucija i vrednosti razvijenih zemalja, dok globalni procesi kreiraju odnose neekvivalentne razmene jakih i slabih aktera i ne obezbeđuju socio-ekonomsku bezbednost slabih aktera procesa globalizacije.
Suprostavljenost geopolitičkih koncepcija velikih sila i geopolitičke promene proizvode globalne geopolitičke prekompozicije, a upravo one su faktor koji će odrediti sudbinu malih zemalja i njihovu geopolitičku poziciju. One moraju stalno vršiti usklađivanje svojih unutrašnjih društvenih faktora radi stvaranja mogućnosti za maksimizaciju koristi odnosno minimizaciju šteta.