Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Транснационални и асиметрични карактер савремених изазова, ризика и претњи безбедности довели су до тога да је данас безбедност недељива. Ниједна земља у свету није у могућности да самостално решава проблеме очувања и јачања безбедности.
У савременим међународним односима, приликом дефинисања концепта одбране и безбедности, начело ослонца на сопствене снаге све чешће се замењује - допуњује, чланством у некој од одбрамбених и безбедносних организација.
Упркос бројним верским, територијалним конфликтима и ратовима, укључујући и два светска рата, те чињеници да је последњих пет векова била епицентар оружаних сукоба, Европа је данас један од најмирнијих региона света.
Систем колективне безбедности у Европи, створен после Другог светског рата, у великој мери минимизира могући развој кризе и конфликата у региону. Међутим, не треба занемарити војне и политичке тензије у региону, међународни тероризам, верски и етнички екстремизам, илегалне миграције, дефицит енергетских ресурса. Кључни изазов који стоји пред сваком европском земљом, није само осигурање сопствене безбедност на основу сопствених националних интереса, већ пре свега, колективна безбедност у оквиру Европске уније и Европе у целини.
Важно је схватити да такав систем треба не само организовати, већ и држати у константној „спремности” за непосредно ангажовање и развијање у дужем периоду, а то захтева одређене материјалне, људске и финансијске ресурсе.