Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Почетком двадесет првог века теорија наука одбране (војних наука) у Републици Србији нашла се на раскршћу после наглог заокрета са источног (тзв. руског) на западно (тзв. америчко) становиште. У доктринарним документима Војске Србије покушано је да се тај заокрет премости. Међутим, у тим променама, стиче се утисак, да је војна стратегија, као главна (основна) наука у наукама одбране, остала без свог објекта без обзира на њену важност и примарне улоге на креирању операција као основног средства у доношењу стратегијских победа или пораза. Неоспорно је да војна стратегија има импликације на операције па самим тим и оператику, као и оператика на стратегију као непремостива веза између тактике и стратегије што је и тема овог рада.