Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Савремни сукоби имају снажно изражен карактер неконвеционалности и концептуалног оклона од ратова који су дефинисани теријом рата као оружаног сукоба, која је преовлађавала током протеклог века. Анализом савремних конфликата закључује се да је њихова преовлађујућа форма усмерена на претежно неоружане активности, да се оружане снаге ангажују селективно, и да је њихова превасходна улога, одвраћање потенцијалног агресора. Услови владавине глобалног тржишта утичу на развој односа које се идентификују са доминацијом економке, енергетске, медијске и сајбер елите, која је све доминантије ван власништва државе, нације. Самим тим, долази до одвајања интереса и циљева одвојенх центар моћи, који нису увек усклађени са националним интересима. Оваква парадигма развоја међународних односа, карактерисана је као хибридна, динамична и асиметрична. У наведеним условима, хибридно угрожавање националне безбедности има различите појавне форме, које се условно називају хибридно ратовање, али не представљају рат у класичнм смислу. Наиме, под хибридним формама нарушавања безбедности, подразумевају се неоружане форме деловања које нарушавају одбрамбене и остале стратешке способности државе у отпору агресији. У раду је обрађена теоријска анализа могућег посматрања јавне дипломатије као форме хибридног нарушавања националне безбедности кроз инструменте меке моћи.