Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Одбрамбена индустрија Србије у последњих тридесет година прошла је кроз различите етапе развоја и имала многобројне прекретнице. Распадом СФРЈ дошло је до распада тзв. војно¬индустријског комплекса, значајног истраживачко-развојног, производног и образовног конгло¬мерата у европским и ширим размерама. Хиперинфлација 1989. и 1992. године, мегаинфлација 1993. године, увођење санкција УН на извоз и увоз наоружања од 1992. до 2002. године, НАТО агресија 1999. године, друштвене промене у Србији 2000. године, организационе промене у Министарству одбране од 2002. до 2005. године и издвајање Црне Горе из Државне заједнице СЦГ 2006. године утицали су на положај и стање ове индустрије у привредном систему Републике Србије. Некада респектабилна индустријска грана доспела је у тежак положај, чије решавање захтева стратегијске одлуке, системске мере и финансијска средства. Данас је стање у одбрамбеној индустрији Србије боље него почетком 2000-тих, али је и даље оптерећено суштинским проблемима, као што је власничко, организационо, финансијско и тржишно реструктурирање.
С тим у вези, предлог новог Закона о производњи и промету наоружања и војне опреме изазвао је различита тумачења, опречна мишљења и бојазан да се одредбама о дефинисању нивоа страних улагања, приватизацији произвођача наоружања и војне опреме, као и начину решавања друштвеног капитала отварају врата „сумњивом капиталу”, а предузећа доводе у неповољан положај. Премда је рад на предлогу Закона започет пре неколико година и о њему одржане јавне респраве са свим заинтересованим странама и на свим нивоима одлучивања, највеће примедбе упућене су од стране синдикалних организација на могућност страних инвестиција.
Истраживање карактеристика и ефеката страних директних инвестиција (СДИ) је сложен задатак који обухвата локациону теорију и политику фирми, токове, стокове и доходак СДИ, ефекте које присуство СДИ производи у земљи домаћину и окружењу, дифузију и преливање технологија, знања и продуктивности, питања регионалног развоја, регионалне конвергенције доходака и индустријских структура, локациону конкуренцију у привлачењу СДИ итд.