Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Насиље над децом стара је појава колико и људска цивилизација, оставља вишеструке, дуготрајне и крајње озбиљне последице на развој детета, а неретко се окончава и смртним исходом. Породица која би требало да представља зону сигурности и заштите деце, заједницу у којој се подстиче њихов развој, за многу децу је извор њихове најинтензивније угрожености. Због дечијег специфичног биопсихичког статуса који је праћен беспомоћношћу, зависношћу и вулнерабилношћу, постоји опасност и ризик дететове виктимизације различитим видовима насиља. С обзиром на развојне специфичности, односе поверења и потребу чувања и усмерења, емоционалну повезаност, деца су у оквиру породичне средине изложена ризику од непосредне и посредне виктимизације насиљем. То значи да дете може бити виктимизирано непосредно, када је оно директна жртва насиља, или посредно, када је сведок насиља извршеног над другима члановима породице. Родитељи се као злостављачи јављају у 95% случајева. Иако је широко распрострањено мишљење да су злостављачи деце психички поремећене особе, истраживања показују да се у око 80-90% случајева ради о зрелим и одговорним особама.