Preuzmite ceo članak u PDF formatu
Referentni objekat bezbednosti – država, polako se pomera iz središnjeg okvira zamisli bezbednosti i njegovo mesto zauzima pojedinac i organizacija. Nezaustavljivi proces preoblikovanja bezbednosti odrazio se na promene zamisli i koncepta bezbednosti. Protivrečnosti, prisutne između aktera svetske politike, su iznedrile nove pretnje, izazove i rizike po sve učesnike međunarodne bezbednosti. Ne može se sa sigurnošću reći, ni za jedan objekat bezbednosti, koji su sve oblici i izvori ugrožavanja njegove bezbednosti. Kombinacija prirodne i tehnološke katastrofe može za nekoliko sati naneti posledice kakve bi prouzrokovao ozbiljan oružani sukob, i to bez ikakve mogućnosti bezbednosnog sistema da odgovori izazovu. Šteta koju prirodne i industrijske nesreće mogu izazvati je drastično uvećana ,,demografskom eksplozijom“ stanovništva i njegovim migracijama u gradove, ogromne industrijske centre, koji se polako pretvaraju u potencijalne ,,tempirane bombe“ jer svaka prirodna i industrijska nesreća mogu u trenutku da ugroze bezbednost jako velikog broja ljudi i materijalnih dobara. Uništenjem dela kritične infrastrukture, ili njenim razaranjem u celosti, mogu se prouzrokovati dugoročne posledice po društveno-ekonomski život u okolini, izazvati zagađenje okoline, ali i „kontaminirati“ ugroženo područje na duži period.