Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Под одбрамбеном индустријом Србије се подразумевају предузећа и институције која се баве истраживањем, развојем, производњом, испитивањем, одржавањем и ремонтом средстава која користе одбрамбене структуре. По својој делатности, то је мултидисциплинарни индустријски комплекс који у јединствену категорију сврставају њихови производи, услуге, технологије и посебно законска регулатива, која обавезује предузећа у домену квалитета, етичких норми, борбе против тероризма, безбедности итд.
Одбрамбена индустрија је специфична производна делатност која се огледа у производњи различитих средстава НВО. Та специфичност утиче на пословну и развојну политику војне индустрије. Међутим, процес производње у њој представља отворен систем, јер је директно повезан са осталим привредним делатностима, почевши о снабдевања сировинама и репроматеријалима, преко различитих кооперантских односа, до добијања коначних производа. Из посебности намене производа произлази посебан друштвени интерес и значај војне индустрије у укупној политици земље.
Одбрамбена индустрија је, дакле, саставни део привреде, с једне стране, и важан елемент система одбране земље, с друге стране. Ова двострука улога одбрамбене индустрије опредељује место и улогу у структури друштвено–економског система земље. Будући да су предузећа одбрамбене индустрије робни произвођачи, логично је да се у погледу њиховог функционисања доследно следе принципи који важе за све друге робне произвођаче у условима робне производње. С друге стране, имајући у виду посебне карактеристике производа одбрамбене индустрије, као и посебне услове који владају на тржишту тих роба, поставља се питање да ли је могуће да се развојем, функционисањем и вредновањем производа одбрамбене индустрије управља у складу са објективним деловањем економских законитости робне производње, а да се, при том, респектују специфичности производа војне индустрије?
Предузећа одбрамбене индустрије у Србији прошла су многе фазе у свом развоју, а данас су изложена континуираним променама, новим проблемима и приликама: тржишта су засићена (понуда је већа од потражње), животни век производа (средстава наоружања) се скраћује, информације о окружењу због брзих промена су несигурне, а прогнозе су све мање употребљиве. Промењени услови пословања захтевају и промену начина рада. Сигурно је да ће опстанак и успешност на тржишту обезбедити само она предузећа која су способна да производе, управљају и континуирано се прилагођавају променама.