Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Чувена и често цитирана максима славног српског војводе Живојина Мишића – Живот је вечита борба. Ко сме, тај може, ко не зна за страх, тај иде напред, одсликава у потпуности његов приступ у вођењу борбених операција српске војске. Од славне и у међународним оквирима познате Колубарске битке, па преко Горничевске битке, боја на Кајмакчалану, потом битке у луку Црне реке и на крају одлучујуће битке за пробој Солунског фронта на Добром пољу, уочљива је „матрица војводе Мишића”. Суштина наведене матрице огледала се у избору на први поглед тежег правца – приступа да се дође до циља прве етапе операције, међутим, као по правилу у наредној етапи (етапама) операције српска војска би потом била у повољнијем положају у односу на непријатеља, и уз вероватно мање укупне губитке долазила би до коначног циља операције. Постављање јасног циља сваке етапе операције, односно благовремено планирање два до три корака унапред у односу на непријатеља, и не слепо придржавање правила да су једино могући правци напада природно проходни правци, уливало је поверење код српске и савезничке војске у славног команданта. Краљевина Србија га је као искусног војсковођу реактивирала у неколико наврата када је на фронту било најтеже. Веровали су у њега и његове способности. Предвођени војводом Мишићем српска и савезничка војска су заједно у Добропољској бици на Солунском фронту оствариле немерљив успех и значајан допринос у коначној победи против непријатеља у Првом светском рату.