Преузмите цео чланак у ПДФ формату
У овом раду се разматра степен етичности транзиционог права односно колико је то право а и друштво у коме функционише право, постигло добре или лоше резултате у регулативној транзицији друштва. Основни теоријски модел вредновања правичности транзиционог права у овом раду полази од теорије правде Аристотела, Ролса, Нозика, Маршала и Радбруха. Те је и овај рад инспирисан њиховим научним доприносима. Дакле, транзиционо право и његова дефектна правичност резултат су лоших унутрашњих и спољних околности, унутрашњих околности наслеђа социјалистичког ауторитарног права, и спољашњих процеса глобализације чији циљ није било стварање правичног него зависног друштва. Унутрашња морална хромост друштва подстакнута неповољним наслеђем претходне државе и права, и сама је упала у морални нихилизам и нормативни релативизам те стога није могла да изгради право као чинилац развоја уз уважавање социјалниих права. Социјална права људи подчињена су посесивном аморализму глобалног либерализма тржишта. Ако би смо поред етике, позвали у помоћ, антропологију и психологију онда би рекли да наш менталитет нема осећај за правду, нема свест о значају права и правде као људског достојанства.