Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Одредницу „Блиски исток“ треба разумети као вишезначну, без обзира што сам назив упућује на извесну европоцентричност (и „блиски“, и „средњи“ и „далеки“ исток упућују на просторно-географски однос појединих делова света у односу на Европу, односно на Запад). Када, поред географских и политичких, сагледамо и културну и религијску компоненту, неће нас чудити различит број држава које се уобичајено обухватају појмом Блиски исток. Најчешће се њиме обухватају државе: Бахреин, Кипар, Египат, Турска, Иран (Персија), Ирак, Израел, Јордан, Кувајт, Либан, Оман, Катар, Саудијска Арабија, Сирија, Уједињени Арапски Емирати, Јемен, као и Западна обала и Појас Газе. Међутим, по много чему су сваковрсни односи испреплетани између побројаних држава и области са делом северноафричке регије, односно неким земљама Магреба (Либија, Тунис, Алжир, Мароко, Западна сахара и делимично Мауританија). Протоком времена мењао се и однос према појмовима Блиски исток и Средњи исток, па су исте државе биле обухватане и једном и другом одредницом. Немогућност прецизног обухвата, последица је и терминолошке неусклађености, имајући у виду да енглески израз Middle East (буквално: Средњи исток) код нас преводимо као Блиски исток. У енглеском постоји и Near East (Блиски исток) који се временом све мање употребљава и углавном се утопио у шири концепт Middle East-а. Од најстаријих античких цивилизација до данашњег дана ово подручје је поприште сукоба интереса великих сила.