Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Аутори овог рада кроз анализу нормативног оквира и праксе посматрају плагијат у смислу ауторског права и плагијат у смислу аутономних норми о академском поштењу. У мери у којој је то нужно дају и објашњења кључних појмова ауторског права као што су ауторско дело, аутор, оригиналност и ограничење права. У раду се кроз конкретне примере даје приказ у којој мери је дозвољена употреба елемената туђег дела, а да се не ради о плагијату или о повреди ауторског права. Посебно се анализирају нека питања која су у директној вези са овом темом као што су опште идеје, начела и принципи, те општа места и јавни домен и њихово коришћење. Аутори се делимично упуштају у механизме санкционисања плагијата уз констатацију да је постојећи систем компликован и прилично неефикасан и да је предмет критике. У закључним разматрањима се посебно истиче да се при процени, односно утврђивању, плагијата мора поступати са посебном пажњом, и да се у саму оцену не сме улазити без детаљне анализе самог рада, како делова тако и текста у целини. У супротном, резултат може бити нетачан, а оцена да се ради о плагијату за собом носи изузетне последице за аутора текста који је оглашен плагијатом, што несумњиво говори о потреби опрезности приликом овакве квалификације, која се може изнети искључиво као резултат једне свеобухватне анализе самог текста у целини.