Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Бихевиорална економија представља релативно нови и перспективни правац истраживања који у значајној мери утиче на стање и будућност економске науке. Иако економисти не одустају лако од коришћења формалних модела базираних на претпоставци о савршеној рационалности економских актера, представници бихевиоралне економије нуде бројне емпиријске доказе о томе да реално економско понашање нема много тога заједничког са хипер рационалним homo economicus-ом. Циљ рад је да испита могућност примене концепата бихевиоралне економије у две важне области: финансије и штедња. Истраживачки налази су показали да финансијска тржишта имају веће могућности арбитраже од других тржишта, тако да би се овде могло сматрати да су бихевиорални фактори мање важни. Међутим, показано је да ограничења арбитраже стварају неправилности које бихевиорална економија значајно помаже и подупире у објашњавању. Када је у питању штедња, налази ове студије су показали да она захтева сложене калкулације и вољу, па бихевиорални фактори представљају важне елементе дескриптивне теорије у овој области.