Преузмите цео чланак у ПДФ формату
У политичкој, економској, војној и другој стручној литературу веома често се пише и расправља о политичком, економском,правном и другом светском поретку, али се веома ретко или се уопште не говори о војном светском поретку. У овом чланку говори се управо о светском војном поретку који сачињавају најмоћније војне силе са својим савезницима (или без њих).
Војни поредак, као и сваки други који обликује људска стварност, променљив је, како по времену трајања, тако и по структури. Обично се обликује у неком великом светском рату, када једне војне силе нестају, а друге искрсавају. Током трајања индустријске револуције и са
прелазом у технолошко доба, нарочито у двадесетом веку, било је неколико таквих случајева.
Светски војни поредак може да представља само једна земља са својим савезницима када говоримо о униполарном светском војном поретку. У том случају та земља доминира светском војном/војно-политичком сценом и на одређен начин је обликује. Када војно-политичком сценом доминирају две војне силе говоримо о биполарном, а када доминирају три или више војних сила говоримо о мултиполарном светском војном поретку. Такви пореци, по правилу, не представљају један хармонизован мирољубив систем. Његови главни субјекти најчешће су у повременом или перманентном конфронтирању и у прошлости су завршавани оружаним сукобом. Изузетак је био недавни биполарни светски војни поредак који јесте завршен
ратом, али „хладним”.
Недавни биполарни замењен је униполарним светским војним поретком. Од 1991. године, наиме, светском војно-политичком сценом доминира само једна земља – Сједињене Америчке Државе и једини преостали војни савез (НАТО), у којем оне имају водећу улогу. Ниједна друга земља или група земаља није била у стању да с њом равноправно учествује у одлучивању о кључним међународним проблемима, нити да јој се јави као реалан противник. Међутим,у новије време веома брзо, често и неочекивано, настају крупне промене у разним областима људских делатности, па и у констелацији снага у свету. Од недавно се са Запада на Исток врши пренос економске, а упоредо с тим политичке и војне моћи. Током последњих десет или више година драстично су повећани војни расходи групе евро-азијских земаља који се одражавају на јачање њихове војне моћи. Таква тенденција се наставља, означавајући мултиполаризацију светског војног поретка. Тако постоје довољно јасни знаци и уверљиви подаци да се униполарни светски војни поредак замењује новим мултиполарним светским војним поретком и новим односом снага у свету.