Преузмите цео чланак у ПДФ формату
Основну тезу рада чини став да је у случају српске нације (њеног историјског искуства, садашњости и будућности) демографска димензија стратешке културе једна од кључних и детерминишућих. Tекући демографски показатељи српске нације (изразито неповољни), као и перцепција великих демографских губитака из ратова у 20. веку, кључно утичу на формирање савремене српске стратешке културе, чије су главне одлике изражен опрез када је реч о примени силе у међудржавним и међуетничким односима, односно гајење одбојности према рату, без уважавања чињенице да је рат некада једино средство стицања, односно очувања слободе. У раду су коришћене спознаје из младе научне дисциплине – политичке демографије, која изучава политичке последице демографских промена. Изнети су подаци и других истраживача о српским демографским губицима у 20. веку, и објашњено је како се та чињеница рефлектовала на српску стратешку културу. Такође, у раду је изнета теза о ломљењу тзв. консензуса о оружаној борби током Другог светског рата у Србијикао и о томе да је један, суштински маргиналан дискурс о сврсисходности те борбе постао доминантан у српском политичком вођству у првим деценијама 21. века.